http://www.peticija24.com/groblje_za_kune_ljubimce_graana_grada_splita

Kad Grad ti čini inat pa ti neda šta mu moš. Ideš lirat a on se tušira suncom. Oko ti i nevide puste te kapi sunčane šta i puna arja. Al vidi android. Od 97 litri uspije ti jedan, tri, pet – skačeš u arju od sriće, ako si od sriće. Ako nisi neskačeš. Odaš. Ondak, evo jutros, ka ono. Opet se tušira. Ovi put odlučija kišon. Aj to nekako i moš podnit. Pod lumbrelu ako nije jaka pa litraji, fotografiraji, slikaji, ako priđeš bliže, ako priđeš bliže, ako priđeš bliiiiiiže, šta bi reka Z. Čolić koji mi po cili dan probi glavu jerbo ga neko ka ono sluša, a ni da ga pogleda. Nema veze šta je žemsko. Ne! Ne Zdravko! Ova šta ga sluša a ka ne gleda. Ni čut! Štaš? Aj! Iden provat:

Grad ti čini inat i dalje. Nada ti mira ni gušta ni gule ni vamo ni tamo. Neznaju ili loša iskustva imaju il kakogod al nedaju se primać. Zoomiraj kolko oš. Nu kake mi ka ono fotografije ispanu. Onda se zamisliš. Ako imaš sučizin. Ka ono. Jerbo pomisliš omanama nadicu. Dok mislit moš. Kako bi bilo kad bi bilo da dica moja imaju dicu svoju a da dica moje dice imaju dicu svoju. Po prilici vako: (možda i nako): 

 Aj to nekako i moš podnit. Da su po tleju. Da su in usta puna i pripuna dlaka. Robu će Ona pominjat, režentat, na onu dasku za peglat oprat. Al kakoš podnit da mačke volu a ne volu pase. Ol drugovačije. Kakoš izdurat da volu pase i mačke a ne volu mravojede. Jerbo ka ono žderu mrave. Triba dicu odgojit i gojit u jubavi za sve. Osin za zna se.

 

 

 

 

Ono ka na kraju bi bija zaključak današnjeg posta: Žene i mačke će raditi ono što hoće. Muškarci i psi se trebaju opustiti i navići se na to. (Robert Heinlein)