... jedno od mista našeg lipog Grada na kojem beskućnice,
uličarke, štainikonema, štaničijesu, ulične, raznorazni šara i oblika, mačke
spliske, guštaju je i vrh Marmontove ulice ako iđete s mora Gradu, a ako iz
lipa našeg Grada iđete moru unda van je oto u dno Marmontove, ono, oma nama
priko puta „Bershke“, a nema ote koja ne zna za „Bershku“ i (bidnog) otog koji
Jon to znanje plača (ono ka zaplače za takujina metamorfozama, kućna budzheta
ugrozama, za ovcaman i kozama ...). A i jesmo bidni mi muški. No vratimo se
mačjon njuški. Dozvolija san sebi davat in imena. Moraju počet na H, ka lipa
naša Hrvacka, moraju odgovarati momen i Njenom raspolozhenju i izgledu i ovu,
mislin da san krstija sa
HURIJE
jerbo baca mi na Sulejmana, onoga sa RTLa. A RTL nije tija
prikazat Njegovu konkubinu, finu i linu, šta niko je nije zna ni danas ni prije
a zove se Hurije (izumislija bloger – sva autorska prava nezaštićena – moš šta
oš i kako oš i kad oš i skimen oš i komen oš):
... i ka svin takinitakin, ne triba Njoj puno. Počeši je zera,
mrvu vete salama, moš i PIKa Jon donit, ako Jon još moreš dat za kavu u „Semafora“
...
Hippolit Taine je reka, ono kad je bija živ, pokoj mu duši, povjesničarskoj i književno kritičarskoj (a bija je živ od 1828 do 1893. - nelošo, a?):
„Proučavao sam mnogo filozofa i mačaka. Mudrost mačaka je bez
sumnje superiorna.“
|
https://www.youtube.com/watch?v=PuzB0PG_pI4
I eto ... ako ikad igdi bilo di u vrju/dnu dna Marmontove
trevite HURIJE, ponesite Jon, dadnite Jon, počešite Jon. Bidnite čovk! Dovik!
Nema komentara:
Objavi komentar