Ona
se zove Domina. I cila je lipa. Cila je fina. Životna i skotna. Ima sriću, za
razliku od gornji pa je nečija. Pažena, mažena, hranjena, ličena. Ljubimac. A,
svidok san otome, i ove ulične – nelošo prolazu. Još nisan vidija da i je iko
itnija, otra, potra, pustija pasa na nji, pripa baren. Samo suprotno. Jesmo li
takiitaki? Jesmo. Volimo beštije. Neke je to, ja ne razumin zašto, sram i stid
pokazat. Neke nije. Neki in daju, niki ne uzimaju. Oto je bitno. Iđemo.
Kitigonjaj! šta bi reka moj Majić. A i jesan ga se uželija.
 |
| jubav se meže i mere na sto miljun mali način izrazit: i u meko, i utvrdo, i na sorbu, i žbatit je i grafitat, bojon se po zidu itat - pa ko šta misli nek misli šta oće. Nu je! |
Svi
vi koji ovo gledate i čitate a koji imate i volite/pomažete mačke nazovite me,
mail mi pošaljite – blogirajmo ih – fotografijom, videouradkom za moj YouTube
kanal ili samo rječju. Širimo evidentnu ljubav između ljudi i životinja.
Pomozimo onima koji sami sebi neznaju dovoljno pomoći.
mail adresa:
mob:
095 907 5815
Nema komentara:
Objavi komentar