spliskemacke
Pozivam sve imatelje kućnih
ljubimaca (makar ti ljubimci bili i lavovi) iz Splita i bliže okolice, da, ako
žele ovjekovječiti svog ljubimca na mome blogu (fotografijom, rječju, stihom,
video uradkom za YouTube), čak i uz uvjet da ostanu anonimni, neka me pozovu na
„blogiranje“. To ne radim besplatno - naplaćujem guštom druženja s životinjom
koju volite. I svaka mi je lijepa, interesantna i posebna. U obzir dolaze i egzotični ljubimci (zmije,
pauci, krokodili ...). Vrijeme
„blogiranja“ je svako ono vrijeme koje dogovorimo svakim danom od 7.00 do 12.00
h.
Broj mog mobitela je 095
907 5815, a mail adresa na koju odmah možete poslati fotografije ili
video-uradke vaših ljubimaca koje želite da objavim , a koje bi pridružili mojima
je: amir9sakic@gmail.com
Vjerujem da ste primjetili da na sva
tri bloga kojima sam autor (lipimojgrad.blogspot.hr – blog posvećen gradu u
kojem sam rođen i živim – Splitu; pasiijudi.blogspot.hr – blog posvećen
splitskim psima kao i na blogu kojeg sam nazvao spliskemacke.blogspot.hr a pčelama nije posvećen, garant!) već
duže vrijeme objavljujem link peticije koju sam pokrenuo u ime svih ljubitelja
životinja i imatelja kućnih ljubimaca. Njeno virtualno potpisivanje trajati će do kraja prikupljanja osobnih potpisa koje ćemo organizirati u dogovoru s Gradskim službama.
Ukoliko mislite da naš grad odnosno
svaki grad i svaki kućni ljubimac zaslužuju imati svoje groblje molim vas da nas
podržite i svojim virtualnim potpisom. Hvala!
Ove su van maške Plinarske maške. Jerbo su na skrbi Plinarske ulice. Građana lipog mog grada šta tu stoju. Znaju i sist. I leć. Lipi i dragi i šesni i smišni i dobri moji sugrađani šta otu žive nemaju
vrimena da in se dive, da in češu, mazu, da in nešta puno pazu. Ali imaju za
ono osnovno: metit in posude raznorazne šta nikada nisu prazne. Nejudske in
spize kako i triba meću, biće svaki u Pliranskoj radi u preduzeću. Kitekat,
Wiskas i ote šta vole, donesu in dica na putu do il iz škole. A dan sunčan,
prisunčan ... da šNjiman runčan? il se samon sunčan ... pa buden pocrnit. Neš Ti! pocrnit! Ovo je Split!
A i je kums in prići i nepripasti ji. Da ne
uteču. Da ne pobignu. Nedišen. Aparat na nulu. Ka kip se ukipin. Zubiman ne
škripin. Nit mi kosti škripju. Prvon najtražin najlipju ... i uvik nikad je
nać. Sve mi lipe. I cotave, i gobave, i ćorave, i brez vake dlake i sa nakon
dlakon, ušiju pripuni ožiljaka bitaka, krezube, debele nisan vidija ... čuča
san kraj njia u po bila dana, zašto bi se prolaznika stidija. Maškoljubac san.
I blogiran.
Rado radin GIFove. Ti miljun klikova
aparaton u minuti. Još kad san i sriće pa maška surađuje, pari model, modeling,
sve za moj bloging. Šnjimen doprinosin bar mislin da i se neko siti, da i obađe
i s prolićon i jeseni, i zimi i liti, ka šta su radili i prija nega san se
rodija. Garant sam pogodija.
Ona je cotava. Po cilon tilu na livu nogu.
Baren da šta mogu. Stavit Jon udlage, gips, Pingu, Mozzart kuglu ol čips.
Pogledon Jon sve govorin a i Ona će meni da nema veze, da je jutros trevila
Kineze, pa in malo pozirala, u Komzumu, priko puta kupili Jon salama i pršuta.
Naranili je. A i napili. Želi za mliko 3,8 dali. Tri terine ga ostalo. Do sutra
ne vali.
A ovo san istega dana na vrj Marjana
maksimalno doklen mogu. Prvoj vidilici. Ova van je moja jubimica mazna. Nije
Jon beskućništvo kazna. Zna se umilit. Zna užicat. Ogrebat se. Nikad ne
isprosit. Ne čini tonbule al Jon isto criva od glada ne krule. Hija i ja. Je.
Tako san je krstija. Hija.
Nije od oni šta se žali, pa ka ono, pa ka
ovo, pa ka juče, izajuče i prikjuče i izaprikjuče. Ne mjauče. Ne plače. Šta Jon
Bog dragi da daće. I nako na razlazu, već na mi iz kadra izlazu veli: „ ... lipi
moj grad pozdravi mi cili, a da Ti rime nefali reću Ti cjeli. Reci in da nam
nami ne triba ništa. Osin možda ono ... znaš Ti kojo.“ Kojo velin ja? Otra
Hija. Ka da nikad šNjomen u životu nisan bija. „Kojo?“ deren se zaNjomen. „Srce
Tvojo.“ Nježno odmjauka prije nan rastanka i za do drugega puta muka.
Nema komentara:
Objavi komentar